Суд Босне и Херцеговине је данас, 11.7.2024., изрекао првостепену пресуду у предмету Бошко Унчанин и др. (S1 1 K 042984 22 Kri) којом су оптужени Бошко Унчанин, Маринко Миљевић и Драган Деспот оглашени кривим што су радњама описаним у изреци пресуде починили кривично дјело злочини против човјечности из члана 172. став 1. тачка х) у вези с тачком а), а све у вези са чланом 29. и 180. став 1. Кривичног закона Босне и Херцеговине.
Суд је оптуженим Бошку Унчанину, Маринку Миљевићу и Драгану Деспоту изрекао казне затвора у трајању од по 18 (осамнаест) година.
Оптужени Бошко Унчанин, Драган Деспот и Маринко Миљевић су оглашени кривим што су, у вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, у периоду од краја маја 1992. године, па све до краја 1992. године, у оквиру широког и систематичног напада Војске Српске Републике БиХ, а потом Републике Српске, припадника полиције и паравојних формација усмјереног против цивилног становништва на подручју Босанске Крајине и то босанских муслимана (Бошњака) и Хрвата због њихове националне, етничке и вјерске припадности, укључујући и напад који је 27.5.1992. године отпочео на подручју општине Кључ, на села и насеља: Пудин Хан, Велагиће, Рамиће, Красуље, Камичак и друга подручја општине Кључ, настањена претежно бошњачким становништвом, приликом којег напада су гранатирани цивилни објекти, бошњачко становништво истјерано из својих кућа које су запаљене и опљачкане, а мушкарци раздвајани од жена и дјеце, а потом затварани у формиране заробљеничке објекте на подручју општине Кључ, одакле је велики број заробљеника транспортован у логор у Градишци и логор „Мањача“, знајући за тај напад и да њихове радње чине дио напада, као припадници Војске Српске Републике БиХ, а потом Републике Српске, Бошко Унчанин, Маринко Миљевић, Драган Деспот и друга њима позната лица, учествовали у прогону бошњачког цивилног становништва на подручју општине Кључ поступајући с дискриминаторном намјером на националној, етничкој и вјерској основи, супротно правилима међународног права и то убиствима цивила.
Даље се наводи да су оптужени 1.6.1992. године, у мјесту Велагићи, општина Кључ, испред старе основне школе „Раденко Стојнић“ у Велагићима, заједно с другим њима познатим припадницима ВРС који су били на обезбјеђењу војног пункта у Велагићима као војни полицајци, наоружани и у униформама, а након што су сви мушкарци муслиманске националности из заселака Војићи, Хасићи, Незићи, Хаџићи и других насеља и села Велагићи затворени у просторије наведене школе, коју су обезбјеђивали оптужени, у касним вечерњим часовима, оптужени Бошко Унчанин, Маринко Миљевић, Драган Деспот и друга њима позната лица заједно и по претходном договору, у намјери да их лише живота, истјерали све затворене цивиле напоље испред школе, наредили им да се построје у два реда испред школе, а затим заједно пуцајући из аутоматског наоружања исте стријељали, којом приликом су убили најмање 74 цивила бошњачке националности.
Против ове пресуде странке и браниоци могу изјавити жалбу вијећу Апелационог одјељења Суда у року од 15 (петнаест) дана од дана пријема писменог отправка пресуде.
У истом предмету Суд је донио рјешење којим се оптуженим Бошку Унчанину и Драгану Деспоту укидају раније одређене мјере забране и истовремено одређује притвор, који притвор по овом рјешењу може трајати најдуже девет (9) мјесеци, или до нове одлуке Суда, а који рок се има рачунати од дана лишења слободе, док се у односу на оптуженог Маринка Миљевића рок има рачунати од дана одслужења казне затвора у трајању од осам (8) година, по пресуди другог суда од 8.7.2017. због кривичног дјела из члана 142. став 1 КЗСФРЈ, гдје је одслужење затворске казне у КПЗ Фоча наступило 28.9.2018. године.
